Početna > Fakultet > Odseci >
Hungarologija

Sajt odseka: http://www.ujvidekimagyartanszek.ff.uns.ac.rs/

O odseku
Katedra za mađarski jezik i književnost, koja je danas u sastavu Odseka za hungarologiju, osnovana je odlukom Matične komisije za osnivanje Filozofskog fakulteta Beogradskog univerziteta u Novom Sadu 14. jula 1954. godine, a rad je započela 21. oktobra 1959. godine, kada je prvi šef i prvi profesor Katedre, akademik Ervin Šinko održao svoju poznatu i znamenitu pristupnu besedu. Ervin Šinko se s pravom smatra osnivačem, a njegova pristupna beseda osnivačkim programom Katedre, jer su u besedi iskazana osnovna naučna, stručna i pedagoška opredeljenja kojima je zacrtan prepoznatljiv lik Katedre, koji se čuva i neguje i danas. Dve godine pre početka rada Katedre, na Filozofskom fakultetu osnovan je lektorat za mađarski jezik u cilju podizanja jezičke kulture studenata fakulteta čiji je mađarski maternji jezik.

Formiranjem Katedre za mađarski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu izražena je potreba ne samo za obrazovanjem neophodnih kadrova za nastavu mađarskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama, već i za podizanje opšte jezičke i književne kulture Mađara u Jugoslaviji. Katedra se i danas smatra jednim od najznačajnijih centara mađarske (manjinske) kulture, književnog i naučnog života u zemlji. Pored permanentnog rada na izradi i reviziji nastavnih planova i programa mađarskog jezika i književnosti u osnovnim i srednjim školama, zatim pisanja i izrade udžbenika i drugih nastavnih srestava za predmet mađarski jezik i književnost u tim školama, nastavnici i saradnici Katedre rade i na izučavanju i negovanju jezika štampe, radija i drugih medija, kao i javnog života, a uz to je zadatak Katedre i davanje stručne pomoći i podrške prevodilačkoj delatnosti i biblitekarstvu, kao i organizovanje kulturnog i naučnog života mađarske manjine u Vojvodini. Svakako je navažniji zadatak Katedre bio od osnivanja i ostao je i danas tumačenje teorijskih i istorijskih problema mađarske i opšte lingvistike, kao i istorije i teorije književnosti primenom najvažnijih naučnih, pedagoških i metodoloških saznanja iz ovih oblasti. Sa ovakvim pristupom nastavnici i saradnici Katedre svojim naučnim i stručnim radovima doprineli su konstituisanju autentičnog prilaza proučavanju književnoistorijskih, teorijskih i lingvističkih sadržaja i fenomena. Zbog toga se u naučnim krugovima već poodavno govori o "novosadskoj školi" izučavanja mađarskog jezika i književnosti. Ta "škola" nije upućena samo na probleme manjinske mađarske kulture, već je usmerena i na celokupnu mađarsku kulturu, književnost i jezik.

1959. godine Katedra je započela svoj rad sa šest saradnika, sa jednim profesorom po pozivu, jednim docentom, jednim asistentom, jednim stručnim saradnikom i sa dva rukovodioca vežbi. Danas na Katedri radi veći broj nastavnika i saradnika, deset redovnih profesora, tri vanredna profesora, pet docenata, pet asistenata, jedan lektor za mađarski jezik, jedan gostujući profesor iz inostranstva i jedan profesor do trećine radnog vremena. U sastavu Katedre je i jedan bibliotekar u seminarskoj biblioteci i sekretarica Katedre. Na osnovu broja zaposlenih i na osnovu njihovih kvalifikacija Katedra za mađarski jezik i književnost danas spada u red najrazvijenijih katedra sličnog profila ne samo na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu već i u odnosu na ovakve katedre u svetu. Vredi spomenuti da nastavnici ove Katedre održavaju većim delom i nastavu na Odseku za hungarologiju Filološkog fakulteta u Beogradu (mađarski kao nematernji jezik). U zadnjih desetak i više godina, zbog poznatih kriznih situacija u zemlji, na žalost nije došlo do prirodnog obnavljanja (podmlađivanja) nastavničkog i saradničkog kadra što će se verovatno nepovoljno odraziti na kadrovski sastav Katedre u sledećim godinama.

21. juna 1968. godine Savet Filozofskog fakulteta u Novom Sadu doneo je odluku o osnivanju Instituta za hungarologiju, koji je započeo sa radom 1. februara l969. godine sa zadatkom proučavanja jezika, književnosti i kulture Mađara u Jugoslaviji sa posebnim naglaskom na pitanja koja proizilaze iz dvojezičnosti, odnosno tiču se uzajamnosti i prožimanja u oblasti jezika i književnosti, kulture i folklora. Katedra za mađarski jezik i književnost i Institut za hungarologiju se integrišu 15. decembra 1976. godine u okviru Filozofskog fakulteta pod nazivom Institut za mađarski jezik, književnost i hungarološka istraživanja. Institut je 1993. godine reorganizacijom fakulteta i promenom imena postao jedan od odseka na fakultetu pod imenom Odsek za hungarologiju, s tim što je u većini zadržao dotadašnju delatnost i autonomnost kako u donošenju nastavnih planova i programa, tako i u planiranju naučnoistraživaškog rada. Ponovnom izmenom Statuta Filozofskog fakulteta katedra je od jula 2002. godine postala jedna od katedara fakulteta, a od tada je konstituisana kao Odsek za hungarologiju sa sledećim oblicima delatnosti: Katedra za mađarski jezik i književnost, Centar za mađarski jezik, Lektorat za mađarski jezik, Odelenje za naučnoistraživački rad i Seminarska biblioteka.

Nastava se na Katedri u celini izvodi na mađarskom jeziku po nastavnom planu koji studentima omogućava izbor između pretežno lingvističkih ili pretežno književnoistorijskih i teorijskih grupa predmeta zavisno od njihovog interesovanja. Nastavni plan i program se autonomno izrađuje na Katedri, ali se okvirno usaglašava sa nastavnim planovima i programima drugih filoloških odseka na fakultetu. U toku je potpuna revizija i osavremenjivanje nastavnog plana baziranog na evropskim iskustvima, to jest na principu obaveznih i izbornih kurseva, posebnih stručnih usmerenja, kao i na eventualnom uvođenju dvopredmetne nastave.

Na Katedri se redovno organizuju postgradualne studije iz lingvistike i nauke o književnosti, a omogućena je i izrada doktorskih disertacija iz istih oblasti.

Diplomu je do sada na Katedri steklo više od 500 studenata, više od pedeset studenata magistraturu iz lingvističkih ili književnih nauka. Na Katedri je izrađen veći broj doktorskih disertacija. Više od četrdeset doktoranata je izradom i odbranom doktorskog rada steklo naziv doktora filoloških, lingvističkih, književnoistorijskih ili teorijskih nauka.

Naučnoistraživački rad na Odseku odvija se u okviru projekata koji obuhvataju sledeće oblasti: mađarska književnost i mađarski jezik u Vojvodini, komparativna književna i kontrastivna lingvistička istraživanja, pročavanje folklornih i kulturoloških nasleđa, te bibliografska i leksikološka istraživanja i obrada više književnih i naučnih ostavština, koja su zaveštana Katedri. I dalje se radi, mada iz objektivnih razloga nedovoljno intenzivno, na izradi srpsko-mađarskog enciklopedijskog rečnika. Posle ranije završenih projekata iz ovih oblasti danas se istraživanje odvija u okviru objedinjenog projekta Odseka za hungarologiju, Odseka za slovakistiku, Odseka za rumunistiku i Odseka za rusinistiku pod zajedničkim nazivom Kulturni, jezicki i književni obrasci manjinskih nacionalnih zajednica.

Rezultati naučnoistraživačkog rada se objavljuju u posebnim autorskim izdanjima i knjigama, u naučnim časopisima u zemlji i u inostranstvu. Katedra izdaje kvartalni naučni časopis Hungarológiai Közlemények (Hungarološka saopštenja), koji sa jednim kratkim prekidom izlazi počevši od l969. godine. Pored toga svake godine izlazi iz štampe godišnjak Katedre za mađarski jezik i književnost Tanulmányok (Studije) u kojem se pored naučnih i stručnih radova nastavnika i saradnika Katedre objavljuju i studentski radovi, delovi odbranjenih magistarskih i doktorskih disertacija uz sve osnovne informacije o jednogodišnjem radu Katedre (bibliografski podaci nastavnika i saradnika, imena upisanih studenata, imena diplomiranih studenata, podaci o naučnim skupovima koje je organizovala Katedra ili na kojima su učestvovali nastavnici i saradnici Katedre, itd.) Katedra u sradnji sa izdavačkom kućom Forum redovno objavljuje kurentnu bibliografiju za pojedine godine mađarske kulture, književnosti i naučnog života u Vojvodini.

Odsek za hungarologiju ima razvijenu međunarodnu saradnju pre svega sa filološkim fakultetima i katedrama u matičnoj zemlji, ali i u Austriji i u Rumuniji. Naučne konferencije u organizaciji Katedre su uvek sa međunarodnim učešćem. Katedra je ranije imala posebno razvijenu saradnju sa naučnim institutima za lingvistiku i za folklor Mađarske akademije nauka. Najplodnija saradnja se odvija već punih tri decenija sa Institutom za nauku o književnosti Mađarske akademije nauka u Budimpešti. U okviru ove saradnje svake godine se organizuju naučne konferencije naizmenično u Novom Sadu i u Budimpešti. U drugoj polovini ove godine održaće se u Novom Sadu jubilarna, trideseta ovakava naučna konferencija. Na Katedri danas radi jedan gostujući profesor sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Segedinu, a tri nastavnika Katedre su gostujući profesori istog fakulteta u Segedinu. Izabrani predstavnici Katedre su članovi rukovodećih tela Međunarodnog društva za hungarologiju, kao i komisije Mađarske akademije nauka za naučne oblasti mađarske manjine u susednim zemljama Mađarske, kao i u drugim naučnim i stručnim asocijacijama.

Odsek za hungarologiju danas raspolaže sa jednim od najbogatijih knjižnih fondova na mađarskom jeziku u zemlji, sa blizu 50.000 (trenutno tačno 46.488) katalogiziranih i sa više od l0.000 nekatalogiziranih knjiga, kao i sa 462 naslovom časopisa (oko 4.500 godišta). Biblioteka odseka se redovno obogaćuje novim knjigama i izdanjima zahvajujući donacijama iz matične zemlje kao i iz legata koji pritižu na Katedru.

Zaposleni

dr Ilona Rajšli, redovni profesor, dr. Rajsli Ilona, rendes tanár
dr Edita Andrić, redovni profesor, dr. Andrić Edit, rendes tanár
dr Eržebet Čanji, redovni profesor, dr. Csányi Erzsébet, rendes tanár
dr Kornelia Farago, redovni profesor, dr. Faragó Kornélia, rendes tanár
dr Eva Harkai Vaš, redovni profesor, dr. Harkai Vass Éva, rendes tanár
dr Edit Katona, redovni profesor, dr. Katona Edit, rendes tanár
dr Eva Toldi, redovni profesor, dr. Toldi Éva, rendes tanár
dr Erika Bence, redovni profesor, dr. Bence Erika, rendes tanár
dr Julijana Išpanović Čapo, vanredni profesor, dr. Ispánovics Csapó Julianna, rendkívüli tanár
dr Eleonora Kovač Rac, vanredni profesor, dr. Kovács Rácz Eleonóra, rendkívüli tanár
dr Marija Pastor Kiči, vanredni profesor, dr. Pásztor Kicsi Mária, rendkívüli tanár
dr Čila Utaši, vanredni profesor, dr. Utasi Csilla, rendkívüli tanár
dr Aniko Novak, docent, dr. Novák Anikó, docens
dr Hargita Horvat Futo, vanredni profesor, dr. Horváth Futó Hargita, rendkívüli tanár
Vilma Tiškei, lektor, Tüskei Vilma, lektor
Ana Biro, asistent, Bíró Anna, tanársegéd
Boglarka Sabo Laki, asistent, Szabó Laki Boglárka, tanársegéd
Timea Ficze, bibliotekar, Timea Ficze, könyvtáros

Spolјni saradnik
dr Josip Ivanović, redovni profesor

Kontakt
Šef Odseka: prof. dr Eva Toldi
Zamenik šefa: prof. dr Edita Andrić
Sekretar Odseka: Valerija Milanović
Kabinet sekretara Odseka: br. M11

e-mail: hungar at ff.uns.ac.rs
telefon: 021/458-673, 485-3878