Početna > Fakultet > Odseci > Istorija >
Đorđe Đurić

Kontakt
◦ Kabinet: 348
◦ e-mail: djdjuric@ff.uns.ac.rs
◦ telefon: 458-577

Akademska karijera
◦ 2011. godine – Izbor u zvanje – docent, Filozofski fakultet, Novi Sad
◦ 2002. godine – Izbor u zvanje – asistent, Filozofski fakultet, Novi Sad
◦ 2001. godine – Izbor u zvanje – asistent pripravnik, Filozofski fakultet, Novi Sad
Oblast: Istorija Modernog doba
◦ 1995. godine – prvo zaposlenje – Matica srpska
◦ 2001. godine – drugo zaposlenje – Filozofski fakultet Novi Sad
◦ 2010 godine – Doktorat,Evropsku uticaji na srpsku istoriografiju od sredine XVIII do sredine XIX veka, Filozofski fakultet,Novi Sad
Oblast: Istorija Modernog doba
◦ 2002. godine – Magistratura,Politička biografija Jovana Žujovića do 1918. godine,Filozofski fakultet,Novi Sad
Oblast: Istorija Modernog doba
◦ 1995. godine – Diploma,Srpska vojska 1903-1914. godine, Filozofski fakultet,Novi Sad
Oblast: Istorija

Oblasti interesovanja i istraživanja
◦ Srpsko-ruski odnosi u Novom veku
◦ Istorija istoriografije
◦ Istorija prirodnih nauka kod Srba

Bibliografija

Monografije
◦ Српски интелектуалац у политици, политичка биографија Јована Жујовића, Српско друштво за историју науке, Београд 2004.
◦ Вук Маринковић, Биографија и научни рад утемељивачафизике као модерне науке у Србији, Филозофски факултет Нови Сад, Нови Сад 2007.
◦ Србија у Првом светском рату, илустрована хронологија, Прометеј, РТС, Нови Сад, Београд, 2014. 473 стр.
◦ Ђорђе Ђурић, Српски интелектуалац у политици, Политичка биографија Јована Жујовића, Службени гласник, Београд 2014. 269 стр;

Priređene knjige, koautorstva, udžbenici
◦ коаутор у Радош Љушић, Љубодраг Димић, ....Ђорђе Ђурић, ..., Владе Србије 1805-2005, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 2005, стр. 169-179, 188-204, 210-213, 219-222; укупно17 влада (одредница), 36 страна;
◦ коаутор у Ненад Лемајић, Владан Гавриловић, Ђорђе Ђурић, Биљана Шимуновић Бешлин, Сремска Митровица Град вреднији од царске кћери, Историјски архив Срем, Сремска Митровица 2008. Одељак Митровица грађанског доба 1849-1918, 114-164.
◦ Коаутор u Nenad Lemajić, Vladan Gavrilović, Djordje Djurić, Biljana Šimunović Bešlin, Sremska Mitrovica Sity Worthier Than An Emperor`s Daughter, Srem Historical Archive, Sremska Mitrovica 2008. Odeljak Development Of Civil Society In Mitrovica, 114-164.
◦ коаутор у Живот и дело српских научника, Т. 11, уредник Владан Ђорђевић, САНУ, Београд 2008. Одељак: Ђорђе Ђурић, Вук Маринковић 1808-1859. стр.стр. 25-73.
◦ коаутор у Срби 1903-1914, Историја идеја, приредио Милош Ковић, CLIO, Београд 2015. Одељак Филозофска и научна мисао, Јован Жујовић 388-402
◦ приређена књига, Српске школе Радослава М. Грујића у свом и нашем времену, Поговор у: Радослав М. Грујић, Српске Школе (од 1718. до 1739. г.), Прилог културној историји српског народа, приредио и поговор написао Др Ђорђе Ђурић, РТС, Матица српска, Београд, Нови Сад, 2013, 173-182.
◦ приређена књига, Трива Милитар, Из позадине, записци за време светског рата, приредио Ђорђе Ђурић, Градска Библиотека, Матица српска, Нови Сад 2015, 205 стр, предговор приређивача 5-24.
◦ уџбеникЂорђе Ђурић, Момчило Павловић, Историја за 8 разред основне школе, Завод за уџбенике Београд 2010. Стр 1-191.
◦ уџбеник Ђорђе Ђурић, Момчило Павловић, Историја за трећи разред гимназије природно-математичког смера и четврти разред општег и друштвено - језичког смера, Завод за уџбенике Београд 2010. Стр 1-256.
◦ уџбеник Ђорђе Ђурић, Момчило Павловић, Историја за 8 разред основне школе, Друго измењено и допињено издање, Завод за уџбенике Београд 2011. Стр 1-191.

Članci, rasprave, radovi u tematskim zbornicima, prilozi
◦ Јевгений Викторович Тарле (1875-1955), Зборник Матице српске за историју бр. 58, Нови Сад 1998, 247-259.
◦ О српским студентима у Цириху 70-их година XIX века, према сећањима једнога од њих, Зборник Матице српске за историју бр. 61-62, Нови Сад 2000, 195-199.
◦ Спољна политик владе самосталних радикала 1905. године, Зборник Матице српске за историју бр. 63-64, Нови Сад 2001, 83-110.
◦ Политичка делатност Јована Жујовића за време ослободилачких ратова 1912-1918, Прилог проучавању историје српске интелектуалне елите, Зборник Матице српске за историју бр. 65-66, Нови Сад 2002, 69-101.
◦ О Алекси Јанковићу српском државнику из Темишвара, Темишварски зборник, бр. 3, Нови Сад 2002. 81-88.
◦Две подунавске тврђаве сведоци сучељавања цивилизација, Настава историје бр. 15, година VIII(2002), Нови Сад 2002, 90-111.
◦ Рајићева историја у српској историографији XVIII века – Јанковић, Орфелин, Рајић, Зборник радова нучног скупа Јован Рајић историчар, песник и црквени великодостојник, Нови Сад 2002, 189-201.
◦ Васа Муачевић (1851-1928), О Даљском властелинству, Просвјета Осијек, бр. 53, новембар 2002, 24-25.
◦ Васа Муачевић (1851-1928), О Даљском Властелинству, Зборник радова међународног научног скупа Срби у источној Хрватској, Осијек 2003, 115-117.
◦ Професори Мита Калић и Милан Мандровић и настава историје на Учитељској школи крајем XIX и почетком XX века, Зборник радова научног скупа Образовање учитеља у прошлости садашњости и будућности, Сомбор 2003, 89-101.
◦ Треба ли нам данас локална историја, Споменица Историјског архива ''Срем'', бр. 2, Сремска Митровица 2003, 9-11.
◦ Петроварадинска тврђава, дунавски Гибралтар на размеђу светива, Споменица Историјског архива ''Срем'', бр. 2, Сремска Митровица 2003, 58-73.
◦ Первая мировая война с точки зрения типичного серпского интеллигента (По дневнику Президента Сербской Королевской Академии), Первая мировая война в литературах и культуре западних и южных славян, Российская академия наук, Институт славяноведения, Москва 2004, 78-87.
◦ Алекса Јанковић, пречанин у служби кнежевине Србије, Истраживања, бр. 15, Нови Сад 2004, 239-247.
◦ Рана нововековна спска историографија и формирање грађанске свести код ''пречанских'' Срба уочи Првог устанка, Култура полиса, бр. 1 Нови Сад 2004, 233-248.
◦ ''Prečani'' Atanasije Nikolić i Vuk Marinković – utemeljivači moderne nauke u Srbiji, Zbornik radova međunarodnog naučnog skupa Balkan i Panonija kroz istoriju, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Novi Sad 2006, 261-272.
◦ Стварање прве југословенске државе – Јован Жујовић и српска интелектуална елита у Првом светском рату, у Скривени хоризонт, размеђа историје српске науке, Лицеум 10, Крагујевац 2006, 169-187.
◦ Политички живот Срба у Срему у првој половини XIX века, у Срем короз векове, Слојеви култура Фрушке Горе и Срема, Вукова задужбина, Београд Беочин 2007, 519-527.
◦ Јован Жујовић и Први балкански рат, карактеристично сведочанство представника српске научне елите,у Први балкански рат 1912. године и крај Османског царства на Балкану, САНУ, Научни скупови, књига CXVI, уредник Владимир Стојанчевић, Београд 2007, 207-215.
◦ Вук Маринковић (1808-1859), Утемељивач наставе физике у Србији, Живот и рад на Лицеју, Зборник радова научног скупа Природне и математичке науке у Срба до 1918, САНУ – Огранак у Новом Саду, ПМФ у Новом Саду, Матица српска, Нови Сад 2007, 91-101.
◦ Карактеристични српски интелектуалац између два краља и две краљице из династије Обреновић, Зборник Матице српске за историју, 77-78, Нови Сад 2008, 215-224.
◦ Историјско време Милутина Миланковића, Зборник Радова с међународног научног симпозијума Стваралаштво Милутина Миланковића одржаног у Даљу 23. и 24. маја 2008. године, САНУ, Научни скупови CXXIV, Председништво, књига 9, уредник Часлав Оцић, Београд 2009, стр. 41-51.
◦ Руски утицаји на српску историографију у другој половини XVIII века у Извори о историји и култури Војводине, Зборник радова, Филозофски факултет, Нови Сад 2009, 87-98.
◦ Влияние русской культуры на творчество Йована Раича, основателя сербской научной историографии, Российско-сербские связи в области науки и образования XIX – первая половина XX в., Нестор-История, Санкт-Петребург, 2009. 20-27.
◦ коаутор у Ђорђе Ђурић, Александар Петровић, О Циклусима, аналогијама и личној историји Милутина Миланковића, Поговор у Милутин Миланковић, Успомене, доживљаји и сазнања, Изабрана дела Милутина Миланковића, књ. 7, Завод за уџбенике, Београд 2009, 931-939.
◦ Коауторство са: Лиляна Миятович, Александар Петрович, Метаморфоза русско-сербских интеллектуальных связей, Российско-сербские связи в области науки и образования XIX – первая половина XX в., Нестор-История, Санкт-Петребург, 2009. 5-10.
◦ Јован Жујовић – Политичка каријера, у Јован Жујовић – Живот и дело, САНУ, Научни Скупови, Књига CXXVIII, Одељење за математику, физику и гео-науке, књига 5, Београд 2010, 33-58.
◦ Russian influences in the Work of Jovan Rajić, the founder of the Serbian Scientific Historiography, in A DISTANT ACCORD, Russian-Serbian Links in the Fields of Science, Humanitates and Education: the 19 – the first half of the 20 century, Editors AleksandarPetrović, Eduard I. Kolcinsky, Responsible Editor Nikola Tasić, Library LICEUM, Vol. 13. Kragujevac – St. Peterburg 2010. 45-54.
◦ Đorđe Đurić, koautor sa Aleksandar Petrović, Ljiljana Mijatović, Russian and Serbian Intellectual Relations, in A DISTANT ACCORD, Russian-Serbian Links in the Fields of Science, Humanitates and Education: the 19 – the first half of the 20 century, Editors AleksandarPetrović, Eduard I. Kolcinsky, Responsible Editor Nikola Tasić, Library LICEUM, Vol. 13. Kragujevac – St. Peterburg 2010. 23-32.
◦ ЂорђеЂурић, О Павлу Јулинцу као историчару, Зборник радова Извори о историји и култури Војводине vol. 2, уредник Дрејан Микавица, Филозофски факултет у Новом Саду, Одсек за историју, Нови Сад 2010, 125-136.
◦ Ђорђе Ђурић, Филип Вишњић и Вук у контексту европске историографије,Зборник радова научног скупа Филип Вишњић – Међаш усмене и уметничке поезије, Уредници Славко Гордић и Мато Пижурица, Матица Српска, Нови Сад 2011, 21-32.
◦ Ђорђе Ђурић, Пречанска породица Маринковић из Дневника Николе Крстића – Њено порекло и значај, Српске студије, књига 2, Филозофски факултет, Београд 2011, 65-79.
◦ Đorđe Đurić, Jan Tomka Saski u kontekstu evropskih uticaja na srpsku istoriografiju XVIII veka, Z dejín slovensko-srbských vzťahov, Acta historica Posoniensia XIX, Filozofická fakulta univerzity Komenského v Bratislave, Katedra všeobecných dejín, Bratislava 2012, 23-33.
◦ Ђорђе Ђурић, Државотворни пројекат Саве текелије у епохи „изградње” модерних европских нација, Зборник радаова са међународног научног скупа Сава Текелија и Арађани, приредили Стеван Бугарски и Љубомир Степанов, Савез Срба у Румунији, Темишвар 2012, 45-72.
◦ Ђорђе Ђурић, Леоплд Ранке (1795-1886), историчар Српске револуције, Зборник радова Војвођански простор у контексту европске историје уредник проф. Др Владан Гавриловић, Филозофски факултет, Нови Сад 2012, 223-330.
◦ Ђорђе Ђурић, Руско-српски односи између два помена Колумба, Летопис Матице српске, год. 189, књ. 491, св.4 април 2013, 557-563.
◦ Ђорђе Ђурић, Писци Руске историје – М. В. Ломоносов и Н. М. Карамзин, Истраживања бр. 24, Филозофски факултет Нови Сад, Одсек за историју, Нови Сад 2013, стр. 235-246.
◦ Đorđe Đurić, Jovan Rajićas historian, Book of abstracts internacional Scientific Conference: People of the Vojvodina Region. The Region of Vojvodina in the Context of European History, Novi Sad Bačka Palanka, 2013, 32.
◦ Ђорђе Ђурић, Никола Хартвиг, Портрет руског дипломате у Србији 1909-1914, Зборник радова научног скупа Први светски рат и балкански чвор, главни и одговорни уредник, проф. др Момчило Павловић, Историјски институт, Београд; Фонд руски свет, Москва 2014; 267-276.
◦ Ђорђе Ђурић, Николај Хенрикович Хартвиг, (1853-1914),у Руски некропољ у Београду, знамење историјског пријатељства, уредници Мира Радојевић, Милош Ковић, Фондација за обнављање, подршку и очување комплекса историјско-меморијалних споменика у Републици Србији „Руски некропољ”, Институт за политички и економски дијалог, Београд 2014. 332-353.
◦ Ђорђе Ђурић, Велики рат виђен из равни појединаца-људи, предговор у Стеван Бугарски, (С)поменик Словена, војника, заробљеника и интернираца умрлих на садањој територији Румуније 1914-1918, Прометеј, Нови Сад 2014, 5-9.
◦ Ђорђе Ђурић, Јован Рајић као историчар у Зборник радова научног скупа Личности војвођанског простора. Војвођански простор у контексту европске историје, Бачка Пачланка – Нови Сад 2014, 253-268.
◦ Джордже Джурич (Ђорђе Ђурић),Николай Генрикович ГартвигуРуский некрополь в Белграде, символ исторической дружбы [редакторы Мира Радојевич, Милош Кович], Белград 2014, стр. 362-372.
◦ Ђорђе Ђурић, Мемоар кнеза Лихновског као извор за утврђивање одговорности за отпочињање Првог светског рата, Зборник Матице српске за друштвене науке бр. 150 (1/2015), Нови Сад 2015. стр. 43-51.
◦ Ђорђе Ђурић, Српско виђење историје Великог рата, Летопис Матице српске, година 191, Септембар 2015, књ. 496, св. 3, стр. 148-152.
◦ Ђорђе Ђурић, Један модел креирања историјске свести: Руска академија и варјашко питање, Зборник Матице српске за друштвене науке бр. 152 (3/2015), Нови Сад 2015. стр. 471- 486.
◦ Ђорђе Ђурић, Руски посланик у Србији Николај Хартвиг и балкански ратови, у Михајло Војводић (уредник), Први балкански рат 1912/1913, историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства, (Научни скупови књ. 147, Одељење историјских наука књ.35), САНУ, Београд 2015. 203-212.
◦ Ђорђе Ђурић, Вук као историчар, узори и дело, У Научни скуп Вук Стефановић Караџић (1787– 1864–2014), Уредник академик Нада Милошевић Ђорђевић, Српска академија наука и уметности, Београд 2015, 537-550.
◦ Đorđe Đurić, RussianhistoriographyofthePetrovskyera, Истраживања бр. 26, 2015., Нови Сад 2015, 57-65.

Kritike, prikazi
◦ Владимир Стојанчевић, Срби и Арбанаси 1804-1912, Прометеј Нови Сад 1994, 333 стр, Зборник Матице српске за историју бр. 53, Нови Сад 1996, 229-331.
◦ Владимир Стојанчевић, Срби и Бугари 1804-1878, Прометеј Нови Сад 1995, 359 стр, Зборник Матице српске за историју бр. 54, Нови Сад 1996, 236-238.
◦ Пëтр Пëтрович Черкасов, Димитрий Бикторович Чернишевский, История императорской России, От Пëтра Великого до Николая II, международние отношения, Москва 1994, 448 стр, Зборник Матице српске за историју бр. 55, Нови Сад 1997, 206-209.
◦ Дмитър Драндийски, Априлското въстание 1876. в пресата на Австро-унгарија, Народната библиотека Св. св. Кирил и Методий, София 1996, 634 стр, Зборник Матице српске за историју бр. 56, Нови Сад 1997, 250-252.
◦ Краљица Наталија Обреновић, Моје успомене, приредила Љубинка Трговчевић, СКЗ Београд 1999, Настава историје бр. 12, година VI(2000), Нови Сад, стр. 180-182.
◦ Историја Османског царства, FerencMajors, BerndRil, DasosmanischesReich 1300-1922, DieGeschichteeinerGroßmacht, Augsburg 2000, Домети, бр. 104-105, год. 28, Сомбор 2001, 116-118.
◦ Међународни научни скуп Срби у источној Хрватској Осијек 2002, Настава историје бр. 15, година VIII(2002), Нови Сад 2002, 161-163.
◦ Атанасије Николић, Биографија верно својом руком написана, Београд 2002, Домети бр. 112-113, год. 30, Сомбор 2003, 119-124.
◦ SERBIAN ASTRONOMY AND EARTH CLIMATIC DYNAMICS, The exhibition on History of Astronomical Theory of Climatic Change and Climatology of Milutin Milankovic, Newsletter for the History of Science in Southeastern Europ, No 11 / May 2009. 3-4. by Hephaestus Project, FP 7 Regpot 1-2008.
◦ DjordjeDjuric, A DISTANT ACCORD: THE RUSSIANSERBIAN SCIENCE LINKS, Émigré Scholars and History of National Sciences, Newslleter for the History of Science in Southeastern Europe, No 13/July 2010, 7-9. by Hephaestus Project, FP 7.
◦ Ђорђе Ђурић, Јасмина Милановић, Дневници Паје Михајловића – Огледало српске историје краја XIX века, Споменица историјског архива „Срем”, бр.9, Сремска Митровица 2010, 286-288.
◦ Ђорђе Ђурић, Поуздан извор за проучавање друштвене и политичке историје Првог српског устанка, Споменица историјског архива „Срем”, бр.10, Сремска Митровица 2011, 324-328.

Učešće na međunarodnim i domaćim naučnim skupovima
◦ 2-3. новембар 2000:Научни скуп Значајне личности из Темишвара Арада и других места данашње Румуније, Нови Сад, Матица српска - Учешће са рефератом: О Алекси Јанковићу, српском државнику из Темишвара.
◦ 4-5. октобар 2001. Научни скуп: Јован Рајић, историчар, песник и црквени великодостојник, Ковиљ - Нови Сад, САНУ (огранак у Новом Саду) - Епархија Бачка - Матица српска - учешће са рефератом: Рајићева историја у српској историографији XVIII века - Јанковић, Орфелин, Рајић.
◦ 7-8. јуна, 2002. међународни научни скуп: Срби у источној Хрватској, културни и друштвени доприноси српске националне заједнице, Осијек, Српско културно друштво ''Просвјета'' пододбор Осијек - учешће са рефератом: Васа Муачевић (1851-1928), привредни и културни доприноси.
◦ 27-28. новембра 2002. Научни скуп: Први балкански рат 1912. године и крај Османског царства на Балкану, политичке, културне, демографске и цивилизацијске промене, Београд, САНУ - учешће са рефератом: Јован Жујовић о Првом балканском рату, карактеристично сведочанство српске научне елите.
◦ 7-8. маја 2003. Научни скуп: Образовање учитеља у прошлости садашњости и будућности, Сомбор, Учитељски факултет, - учешће са рефератом: Професори Мита Калић и Милан Мандровић и настава историје на Учитељској школи крајемXIX и почеткомXX века.
◦ 25-27. новембра 2003. Међународни научни скуп: Первая мировая война в литературе и культуре западных и юужных славян, Москва, Руска академија наука, - учешће са рефератом: Первая мировая война ц точки зрения типичного серпского интеллигента (по материалам дневника президента Сербской Королевской академии).
◦ 9-10. јуна 2005. Међународни научни скуп: Балкан и Панонија кроз Историју, Нови Сад, Сремска Митровица, Одсек за историју Филозофског факултета у Новом Саду, Историјски архив ''Срем'' Сремска Митровица... - учешће са рефератом: Пречани Вук Маринковић и Атанасије Николић, утемељивачи модерне науке у Србији.
◦ 20-21. јуна 2005.; Међународни научни скуп: Природне и математичке науке у Срба до 1918, Нови Сад, Универзитет у Новом Саду, Матица српска, САНУ – огранак у Новом Саду - учешће са рефератом: Вук Маринковић (1808-1859) утемељивач наставе физике у Србији – живот и рад на Лицеју.
◦ 29 септембра - 1. новембра 2005.;Научни скуп: Слојеви култура Фрушке Горе и Срема, Беочин, Вукова задужбина - учешће са рефератом: Политички живот Срба у Срему.
13-15. октобра 2005. Научни скуп: Милан Обреновић од вазала до краља, Београд, САНУ – учешће са рефератом: Карактеристични српски интелектуалац између два краља и две краљице из династије Обреновић.
◦ 15. новембра 2006.; научни скуп - учешће по позиву: Јован Жујовић – Живот и дело, Поводом 150 година од рођења и 70 година од смрти, Београд сала 2 САНУ Кнез Михаилова 35. Организатори САНУ, одељење за математику, физику и гео-науке и Српско геолошко друштво - учешће са рефератом: Јован Жујовић, Српски интелектуалац у политици.
◦ 23. април 2008; округли сто - учешће по позиву: Дневник Николе Крстића – извор за друштвену и политичку историју Србије и српског народа у другој половини 19. века, ◦ Београд Завод за уџбенике. Организатор Завод за уџбенике - учешће са рефератом: Пречанска породица Маринковић из Дневника Николе Крстића – њено порекло и значај.
◦ 23. 24. мај 2008. међународни научни скуп - учешће по позиву: Стваралаштво Милутина Миланковића, Даљ, Родна кућа Милутина Миланковића. Организатори Српска академија наука и уметности, Београд, Српско културно друштво ''Просвјета'' Загреб, Општина Ердут - учешће са рефератом: Историјско време Милутина Миланковића,
◦ 20-22.октобар 2008. међународни научни скуп - учешће по позиву: Руско-српске везе на пољу природних наука и образовања у 19. и првој половини 20. века организује Руска академија Наука, Институт за историју природних наука и технике С.И. Вавилов – одељење у Петрограду.- учешће са рефератом: Влияние русской культуры на творчество Йована Раича, основателя научной историографии у сербов
◦ 23-25. септембра 2010. Међународни научни скуп: Српско-руски односи од почетка 18. до краја 20. века, Београд, Српска академија наука и уметности, Одељење историјских наука - учешће са рефератом: Записи два руска путника по словенским крајевима у време почетка Првог српског устанка.
◦ 14. новембра 2010. округли сто: Филип Вишњић – Међаш усмене и уметничке поезије, Шид, Матица Српска, Општина Шид - учешће са рефератом: Филип Вишњић и Вук у контексту европске историографије.
◦ 28. мај 2011. Међународни научни скуп: Миланковић, Календар, Време ..., Даљ, Култури и знанствени центар Милутин Миланковић, - учешће са рефератом: Историјска епоха Милутина Миланковића – Милутин Миланаковић човек своје историјске епохе
◦ 23. – 24. Септембар 2011. Међународни научни скуп: Сава Текелија и Арађани, Арад, Румунија, Савез Срба у Румунији, - учешће са рефератом: Државотворни пројекат Саве Текелије у епохи „изградње” модерних политичких нација
◦ 03. – 04. новембар 2011. Међународни научни скуп: Z dejín slovensko-srbských vzt`ahov (из историје словачко-српских веза) Братислава, Словачка - учешће са рефератом: Јан Томка Саски у контексту европских утицаја на српску историографију у XVIII веку
◦ 06. – 07. децембар 2011. Међународни научни скуп: THE BALKAN KNOT OF THE FIRST WORLD WAR (Први светсњки рат и балкански чвор), Београд, Институт за савремену историју, Амбасада Руске федерације - учешће са рефератом: Никола Хартвиг, Портрет руског дипломате у Србији 1909-1914.
◦ 18-19. октобар 2012. Међународни научни скуп: Први балкански рат 1912/13, Историјски процеси и проблеми у светлу стогодишњег искуства, Београд, САНУ, АНУРС, Матица српска - учешће са рефератом: Руски посланик у Србији Николај Хартвиг и Балкански ратови
◦ 22-23. новембар 2013. Међународни научни скуп: Личности војвођанског простора, Војвођански простор у контексту европске историје, Бачка Паланка, Филозофски факултет Нови Сад - учешће са рефератом: Јован Рајић као историчар
◦ 20. јун 2014. Међународни научни скуп: Руски некропољ у Београду, Београд, Фондација за обнављање, подршку и очување комплекса историјскомеморијалних споменика у Републици Србији Руски некропољ - учешће са рефератом: Портрет Николаја Хартвига
◦ 3.-4. октобар 2014. Међународни научни скуп:Велики рат 1914-1918: узроци, последице,тумачења, Врање, Филозофски факултет у Нишу, Учитељски факултет Врање - учешће са рефератом: Мемоар кнеза Лихновског као извор за утврђивање ратне одговорности
◦ 4. децембар 2014. Међународна конференција: 100 година од избијања Великог рата, Будимпешта, Српски институт - учешће са рефератом: Србија у Великом рату
◦ 4-6. децембар 2014. Међународни научни скуп: Вук Стефановић Караџић 1787-1864-2014, Београд, САНУ, АНУРС, Матица српска, Вукова задужбина, Институт за српски језик САНУ - учешће са рефератом: Вук као историчар, Узори и дело

Učešće na naučnim projektima
◦ Републички пројекат 2002-2005. 1332 Војводина мултиетнички историјски простор
◦ Републички пројекат 2006-2010. 147002 Извори о историјиу и култури Војводине
◦ Међународни пројекат 2010. Slovakia and Serbiain the European history: contacts and international cooperation SK/SRB 0017/09
◦ Републички пројекат 2011-2016. 147002 Војвођански простор у контексту европске историје
◦ пројекат Матице српске 2012-2016. Српски народни покрет до 1918.

Redakcije i uredništva
◦ Главни уредник часописаСпоменица Историјског архива Срем, Сремска Митровица (М-53) од 2002. до 2016.
◦ Члан уређивачког одбора (редакције) Српског биографског речника
◦ Члан уредништва Темишварског зборника Матице српске 2008-

Članstvo u strukovnim udruženjima
◦ члан Управног одбора Матице српске 2008-2012.
◦ Генерални секретар Матице српске

Stipendije

◦ 01.08.1994.-23.08.1994. У Грчкој – Кавала курс грчког језика и културе, као стипендиста грчке владе.
◦ 07.01.2001-01.03.2006. У Немачкој – Минхен курс немачког језика Гете института. Као стипендиста ДААД фондације и Гете института.
◦ 15.09.2006.-28.09.2006. у Русији – Москва, Истраживања архивима и библиотекама. Домаћин институт за славистику Руске академије наука.
◦ 19.11.2006-06.12.2006. У Немачкој – Брауншвајг. У Институту Георг Екерт Истраживао литературу везану историју европске и немачке историографије. Стпендија Георг Екерт института.
◦ 7.05.2007.-28.5.2007 У Русији - Москва Истраживања архивима и библиотекама. Домаћин институт за славистику Руске академије наука.
◦ 15.11.2007-28.11.2007. У Немачкој – Брауншвајг. У Институту Георг Екерт истраживао литературу везану за историју европске и немачке историографије и уџбенике историје. Стпендија Георг Екерт института.
◦ 22.11.2009-29.11.2009 У Словачкој – Братислава, истраживао у архивима и библиотекама словачке утицаје на развој српске историографије. Универзитет Коменски.
◦ 16.03.2012 – 06.04. 2012 у Русији – Москва, Истраживао у Архиву спољне политике Руске империје и Државном архиву Русије. Домаћин Институт за славистику Руске академије наука.