Istorijat
   Odseci
   Službe
   Dekanat
   Nastavno veće
   Savet fakulteta
   Parlament
   Pravna akta
   Alumni i prijatelji
   Izdavačka delatnost

   

Početna > Fakultet > Odseci > Istorija >
Biljana Šimunović-Bešlin

Kontakt
◦ Kabinet: 279
◦ e-mail: simunovic@ff.uns.ac.rs
◦ telefon: 485-3940

Akademska karijera
◦ 2014 / Vanredni profesor, Filozofski fakultet UNS
◦ 2009 / Vanredni profesor, Filozofski fakultet UNS
◦ 2004 / Docent, Filozofski fakultet UNS
◦ 2004 / Doktor istorijskih nauka (doktorska disertacija: Prosvetna politika u Dunavskoj banovini 1929-1941), Filozofski fakultet UNS
◦ 1996 / Magistar istorijskih nauka (magistarska teza: Matica srpska i jugoslovensko društvo 1934-1941), Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
◦ 1989 / Asistent, Filozofski fakultet UNS
◦ 1988/ Profesor istorije, Filozofski fakultet UNS

Oblasti interesovanja i istraživanja
◦ istorija 20. veka
◦ istorija Jugoslavije
◦ kulturna i društvena istorija Srba u 20. veku
◦ istorijska biografija

Izbor iz bibliografije

Monografije
Prosvetna politika u Dunavskoj banovini (1929-1941), Novi Sad: Filozofskifakultet, 2007.
Matica srpska u Kraljevini Jugoslaviji, Beograd: ZadužbinaAndrejević, 1997.

Članci u časopisima, radovi u tematskim zbornicima
Тихомир Остојић – између личног и јавног интереса. Зборник Матице српске за књижевност ијезик. Књ. 64. Св. 1.(2016): 217-229.
The Death of T. G. Masaryk in Serbian Press. In: Hladký, Ladislav et al. T. G. Masaryk a Slované. [T. G. Masaryk and the Slavs.]. Praha: Historický ústav, 2013, 313-323.
Matica srpska – tradicija i stvarnost najstarije srpske kulturne ustanove / Tradition und Wirklichkeit in der Maticasrpska, der ältesten serbischen Kulturinstitution. In: Martin Müller (Hrsg.), Serbien. Identitätskrise als Kontinuum, Äussere und innere Wandlungen in Literatur, Sprache und Geschichte, Schriftenreihe des Zentrums Osteuropa der Universität zu Köln. Band 2. Köln:  KIRSCH-Verlag, 2010, 64-76.
О „најдоследнијој доследности“ једног „Новог Србина“ (О Ради Лунгулову и Васи Стајићу).У: Гавриловић, Владан, Војвођански простор у контексту европске историје. Нови Сад: Филозофски факултет, 2012, 303-317.
Српски учитељи као заступници друштвених идеја у југословенској краљевини – Рада Лунгулов и Жарко Зрењанин. Зборник радова са Међународног научно-стручног скупа" Образовање и улога учитеља у српском друштву кроз историју (XVIII-XX век)", Сомбор, 15. новембар 2008. године, Сомбор: Педагошки факултет, 2009, 315-328.
Милан Петровић о просветној политици југословенске краљевине. У: Микавица, Дејан (Ур.). Извори о историји и култури Војводине. Нови Сад: Филозофски факултет, 2009, 351-366.
Бан МилојкоВасовић и политичке прилике у Дунавскојбановини 1935. године, Историјска баштина. Часопис за историографију и архивистику. Бр. 18. Ужице: Историјски архив Ужице, 2009, 25-36.
Gimnazija u NovomVrbasu 1918-1941. Istraživanja. Св. 19 (2008): 261-274.
Grejs Elison i Karađorđevići. U: Krestić, Petar (Ur.). Novovekovne srpske dinastije u memoaristici. Beograd: Istorijski institut, 2007, 179-203.
„Куда ћемо нашу децу, ђаке?“. Образовање за „господство“ на подручју данашње Војводине у раздобљу између два светска рата. У: Ристовић, Милан (Ур.). Приватни живот код Срба у 20. веку. Београд: Clio, 2007, 238-263.
Просторни потенцијали основног школства у Дунавској бановини (1929-1941). Истраживања. Св. 15. (2004): 281-300.
Школе у Срему између два светска рата, Споменица Историјског архива “Срем”. Бр. 3. (2004): 9-29.
Просветне прилике у Сремској Митровици и њеној околини у раздобљу између два светска рата, Споменица Историјског архива “Срем”. Св. 3. (2004): 197-207.
Образовање за “хлеб” – стручно занатско и трговачко образовање у Војводини између два светска рата.У: Образовање код Срба кроз векове (Уредници: Р. Петковић, П. Крестић, Т. Живковић). Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Друштво историчара Србије – Институт за историју, 2003, 251-274.
Трајност као изазов. Летопис Матице српске. Год. 177. Књ. 467. Св. 6. (2001): 905-908.
Национална мисија Матице српске и стварање Бановине Хрватске.Зборник Матице српске за историју. Св. 59-60. (1999): 125-137.
Matica naprednih žena – sekcija Matice srpske (1918-1941). U: Perović, Latinka (Ur.).Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, 2. Položaj žene kao merilo modernizacije Srbije u 19. i  20. veku. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 1998, 174-183. 
Историјско друштво у Новом Саду и досељавање Мађара у Панонску низију (A NoviSad-i TörténelmiTársulatés a magyarokhonfoglalása a Pannon-síkságon), у: Рокаи, Петар (Ур.), A honfoglalás 1100 éve és a Vajdaság (1100 година досељења Мађара и Војводина), Београд – Нови Сад: Завод за уџбенике и наставна средства – Форум, 1997, 181-186.
О чланству Матице српске средином тридесетих година у Краљевини Југославији. Зборник Матице српске за историју.Св. 54. (1996): 145-161.
Matica srpska i Srpski kulturni klub. Istraživanja. Sv. 14. (1992): 171-181.

 
© 2007. Filozofski fakultet u Novom Sadu