Početna > Biblioteka > Izložbe knjiga > Upoznaj jednu knjigu >
UNIVERZITET U NOVOM SADU
FILOZOFSKI FAKULTET
BIBLIOTEKA

DAN SLOVENSKE PISMENOSTI
SVETI ĆIRILO I METODIJE
24. MAJ

          Sve je počelo 862. godine, na zahtev velikomoravskog kneza Rastislava, koji je od vizantijskog cara Mihaila tražio učitelјe koji će da propovedaju na narodnom jeziku. Vizantija donekle udovolјava Rastislavlјevoj želјi i šalјe mu Ćirila i Metodija. Braća su se za ovaj posao ozbilјno spremila; Ćirilo je sastavio prvo slovensko pismo (glagolјica) i na jezik makedonskih Slovena iz okoline Soluna (koji su od detinjstva dobro znali) preveli su najnužnije crkvene knjige. Na taj su način stvorili prvi slovenski književni jezik i postavili temelјe slovenskoj književnosti. Godine 863. braća kreću na put i stižu 864. knezu Rastislavu koji ih je gostolјubivo primio. Sa knjigama koje je tamošnji narod razumeo, propoved hrišćanstva išla je mnogo lakše. Prevodili su i druge bogoslužbene knjige, i služili su liturgiju na slovenskom jeziku, takođe su rukopolagali i domaće sveštenike. Tako su mnogi (moravski i panonski) Sloveni primili pravoslavnu veru. Konstantin se zamonašio i dobio ime Ćirilo (Kirilo).

Uspeh njihove misije, mnogobrojni učenici i narodne simpatije izazivaju reakciju latinskog klera. Solunska braća su imala problema sa nemačkim, latinskim sveštenstvom, i već tu je počela borba za prevlast između rimokatoličanstva i vizantijskog pravoslavlјa. Bili su i proganjani, a njihovi učenici su nastavili njihovo delo, ali u zemlјama Južnih Slovena – u Bugarskoj i na Ohridu. Najpoznatiji među učenicima su sveti Kliment i Naum. Oni su sastavili drugo, jednostavnije pismo – ćirilicu i nazvali je prema svetom Ćirilu. Tako su slovenska pismenost, a sa njom i hrišćanska vera, delom sa severa, iz Panonije, a delom sa juga, sa Ohrida, stigle i u Srbiju. Mnogi Srbi, a najpre vladari i vlastela,  poverovali su u Hrista i primili hrišćansku veru. Tadašnji događaji se smatraju krštenjem Srbije.

          Pismenost i mogućnost prenosa reči na hartiju bili su osnovni motiv ove izložbe.
Izložba posmatra ovaj Dan kao mogućnost da

putuje kroz vreme, napisana ili izrečena,
stvarajući

kroz prizmu

i

stvara neku novu dimenziju iz perspektive jednog

Ilustrujući životni ciklus – rođenje misli, rast kroz dela naša, razvoj kroz intimni ženski svet u ogledalu, i budućnost kroz dečiji svet na krilima goluba.

Violeta Rakić
autorka