Početna > Biblioteka > O biblioteci >
Biblioteka danas

Aktivnosti
Aktivnosti Biblioteke odvijaju se u skladu s potrebama obrazovne i naučne delatnosti na Fakultetu. Rad seminarskih biblioteka je u službi nastave i istraživanja na odsecima, a Centralna biblioteka, osim što služi za odvijanje nastave i istraživačkog rada na Fakultetu, obavlja i zajedničke stručne funkcije.

Biblioteka u svojim zbirkama danas poseduje oko 550.000 publikacija i druge građe. Ona popunjava svoje fondove aktuelnim domaćim i stranim naučnim publikacijama, publikacijama nastavnika i saradnika Fakulteta i literaturom o njima, izdanjima Fakulteta i odseka i publikacijama od značaja za istorijat Fakulteta i Univerziteta.

Posebne biblioteke i legate Biblioteka čuva u okviru osnovnih bibliotečkih fondova, ili kao posebne celine.

Biblioteka razmenjuje publikacije sa 90 akademskih i srodnih ustanova u zemlji i inostranstvu.

Bibliotečke zbirke se, svake godine, popune kupovinom, razmenom, poklonom, sopstvenim izdanjima i obaveznim primerkom sa oko 10.000 novih publikacija.

Elektronski katalog Biblioteke, u okviru bibliotečko-informacionog sistema COBISS.SR, oformljen je 2007. godine i dostupan je preko interneta. On sadrži oko 2.000 bibliografskih zapisa.

U 18 bibliotečko-informacionih punktova korisnicima je obezbeđen pristup domaćim i stranim bazama podataka za potrebe nastave i istraživačkog rada na Fakultetu.

Prigodnim izložbama, Biblioteka u saradnji sa odsecima predstavlja značajne stvaraoce i obeležava jubileje iz nauke i kulture.

Priprema Bilten novih knjiga u štampanoj i elektronskoj formi i izdaje kataloge izložbi.

Ima preko 5.000 članova (preko 4.500 studenata i poslediplomaca i 350 nastavnika, saradnika, bibliotekara i drugog osoblja), koji godišnje koriste oko 240.000 knjiga i drugih publikacija. Svake godine u Biblioteku se upiše 1.000 novih članova. Korisnici Biblioteke su i studenti i nastavnici s drugih fakulteta, naučni i javni radnici iz drugih sredina, maturanti i profesori srednjih škola i dr.

Studentima i drugim korisnicima na raspolaganju je 15 čitaonica, sa 490 mesta za korisnike, računarima, štampačima i drugom opremom. Biblioteka dnevno zadovolji oko 450 zahteva svojih korisnika.

Publikacije
Od 1954. godine, kada je osnovana, Biblioteka proširuje i povećava svoje fondove u skladu sa nastavno–naučnim oblastima koje se izučavaju na Fakultetu. Biblioteka poseduje oko 550.000 bibliotečkih jedinica (260.000 knjiga i 300.000 svezaka časopisa) iz oblasti humanističkih nauka.

Najveći broj publikacija je iz oblasti lingvistike, srpske i komparativne književnosti, žurnalistike, bibliotekarstva, srpskog, engleskog, nemačkog, ruskog, francuskog, grčkog, mađarskog, slovačkog, rumunskog i rusinskog jezika i književnosti, istorije, pedagogije, psihologije, sociologije, filozofije, umetnosti, folklora i dr.

Fondovi sadrže naučne monografije, sabrana dela, pojedinačna izdanja, doktorske disertacije, magistarske i diplomske radove, značajne domaće i strane kolekcije, rečnike, leksikone, enciklopedije, stare i retke publikacije, izdanja Fakulteta i brojnih domaćih i stranih univerziteta i periodiku na raznim jezicima. Biblioteka poseduje i raznovrsnu neknjižnu građu.

U čitaonicama Biblioteke, u slobodnom pristupu, nalaze se najnovije sveske časopisa, priručnici, udžbenici i sva kapitalna dela specijalizovanih zbirki.

U fondovima Biblioteke nalazi se blizu 1.000 starih i retkih knjiga i časopisa, najčešće iz oblasti srpskog jezika i književnosti 19. veka (Etika Dositeja Obradovića iz 1803, Vukov Rječnik iz 1818, Danica iz 1827. i dr.), ali i retke knjige na mađarskom i nemačkom jeziku. Među raritetima su i zbirka francuskih književnih časopisa između dva rata (časopis Revue des cours et conférences apsolutni je unikat u našoj zemlji) i druge vredne publikacije.

Legati
Posebnu pažnju Biblioteka posvećuje legatima, ličnim bibliotekama i bibliotekama ustanova i društava, koji se čuvaju kao posebne celine, ili predstavljaju integralne delove opštih i specijalizovanih fondova.

Legati su osnova mnogih zbirki i dragocen izvor za istraživače, a darodavci su naši istaknuti kulturni i javni radnici, naučnici, profesori i dr. Među najznačajnije ubrajaju se biblioteke Jaše Prodanovića, Pavla Stevanovića, Dušana Milačića, Ervina Šinka, Rudolfa Kolariča, Stanislava Vinavera, Nikole Radojčića, Alekse Ivića, Branka Miletića, Zore Krdžalić, Ivane Brlić-Mažuranić, Georgija Mihailovića, Đorđa Sp. Radojičića, Dragana Uroša Rakića, Vere i Jovana Jerkovića, Aleksandra Muzalevskog, Mihala Filipa, Lasla Gala, Ljubomira Međešija, porodice Boškov i dr.

Sastavni deo fondova su i delovi ličnih biblioteka Olge Penavin, Vićezoslava Hronjeca, Radomira Makarića, Ljubice Acigan, Radoslava Čurića, Gavrila Nađa, Vjere Vuletić, Dušana Vladislava Pažđerskog, Alekseja Arsenjeva, Ljiljane Spasić-Vukoslavović, Milice Veselinov, Lie Magdu, Kornelije Olar, Pavla Ivića i dr.

Poklonom su dobijene i Biblioteka Više pedagoške škole iz Novog Sada, deo Biblioteke Više partijske škole „Đuro Đaković” iz Beograda, biblioteka Kluba prosvetnih radnika u Novom Sadu i biblioteke drugih ustanova.

Donatori
Najveći broj publikacija Biblioteci su poklonili Gete institut, Ruski dom, Francuski kulturni centar i Italijanski institut za kulturu iz Beograda, British Council i Američka ambasada iz Beograda, Országos Széchényi Könyvtár i Magyar Tudományos Akadémia Könyvtára iz Budimpešte, Ministerstvo kultúry Slovenskej republiky iz Bratislave, Biblioteca Centrală Universitară iz Bukurešta, Biblioteca Centrală iz Temišvara, Inter Nationes i Deutsche Forschungsgemeinschaft iz Bona i dr.

Razmena publikacija
Značajan vid popunjavanja bibliotečkih fondova predstavlja razmena publikacija sa akademskim i drugim institucijama, a to je ujedno i vid promovisanja rezultata naučnih istraživanja u zemlji i svetu. Biblioteka je do sada razmenjivala publikacije sa oko 400 institucija iz oko 35 zemalja. Publikacije se najduže razmenjuju sa Bibliotekom Matice srpske, Bibliotekom Srpske akademije nauka i umetnosti i nacionalnim i naučnim bibliotekama iz Budimpešte, Krakova, Londona, Ljubljane, Praga, Regensburga, Tibingena, Vašingtona, Beča, Moskve, Sankt Peterburga, Kijeva i dr.

Danas se publikacije razmenjuju zahvaljujući Godišnjaku Filozofskog fakulteta i publikacijama koje izdaju pojedini odseci (periodične publikacije, naučne monografije, udžbenici, priručnici i dr.).