Početna > Vesti>

Nagrada Sreten Marić prof. dr Savi Damjanovu

Saopštenje

NAGRADA „SRETEN MARIĆ“ ZA 2011-2012. GODINU

Nagrada koja nosi ime jednog od vrhunskih srpskih esejista Sretena Marića (1903-1992), jednoglasnom odlukom  Žirija u sastavu Katarina de Leobardi-Tivo, Radovan Popović i Gojko Tešić – za 2011-2012, dodeljena je Savi Damjanovu za petoknjižje pod zajedničkim naslovom Srpska književnost iskosa 1-5 (čine ga sledeće knjige: „Veliki kod: Đorđe Marković Koder“, „Vrtovi nestvarnog. Ogledi o srpskoj fantastici“, „Srpski erotikon“, „Nova čitanja tradicije 1-3“ i „Šta to beše srpska postmoderna?“) u izdanju „Službenog glasnika“ iz Beograda.

Žiri je razmotrio sva dostupna esejistička dela sačinjena u srpskom jeziku i objavljena 2011. i 2012. godine. Žiri ističe da se u navedenom periodu pojavilo nekoliko izuzetnih esejističkih ostvarenja, pre svega M. Nedića, M. Šutića, P. Pijanovića, M. Nenina,  D. Hamovića, S. Brajović, S. Vladušića i T. Brajovića, i to je na plodan način otežavalo odlučivanje.

Odluka o ovogodišnjoj nagradi, kao i ranijih godina kada je dodeljena Borislavu Radoviću, Slavku Gordiću, Jovici Aćinu i Kolji Mićeviću, donesena je u skladu sa kvalitativnim zakonomernostima i poetikom eseja kao otvorene književne forme i samosvojnog stvaralačkog gesta u kojem se na jedinstven način prepliću imaginacija, znanje i inventivna zapitanost, sazdajući posebnu jezičku i misaonu tvorevinu.

„Delo Save Damjanova, uz duboko uvažavanje svih ostalih koja su u našem razmatranju svojim nesumnjivim  i osobenim vrednostima konkurisala za nagradu, izdvojili  smo vođeni osećanjem da je  reč o  izrazito modernom i po mnogo čemu osobenom, drugačijem, provokativnom esejističkom rukopisu, oplemenjenom dinamičnom čitalačkom, kritičkom i interpretativnom svešću o modernosti srpske književne baštine. Autorova strast prema novom, damjanovljenski rečeno iskošenom čitanju tradicije učinila je njegove eseje izuzetnim u kontekstu savremenog tumačenja onoga što jeste  moderna tradicija tzv. novije srpske književnosti od 18. do 21. veka. Iako je reč o književnoistorijskom opusu Save Damjanova, dakle o naučnim tekstovima u klasičnom značenju te reči – mora se reći da je taj tip klasičnosti izneveren autorovim opredeljenjem za esejistički tip rukopisa kojim na živ i posve samosvojan način iščitava, prevrednuje književnu baštinu srpske književnosti. Moglo bi se reći da je Sava Damjanov u mnogo čemu oplemenio i obogatio književnoteorijsku i književnoistorijsku misao savremene nauke o srpskoj književnosti – opredeljujući se i za modernu metodologiju, dakle modernu teorijsku praksu čitanja starih, retkih a zaboravljenih tekstova ali ne zaboravljajući da je tzv. ničim okamenjena esejistička praksa marićevskog tipa, ona tradicija koja u njegovom rukopisu na najlepši način nastavlja misao Sretena Marića o književnoj umetnosti i filozofiji. I to je jedan od razloga zašto smo se opredelili da se „Nagrada Sreten Marić“  za 2011-2012, dodeli baš Savi Damjanovu.“

Nagrada i Povelja nagrade će biti uručene 10. maja ove godine, u podne, u svečanoj sali Matice srpske, čija je Biblioteka jedan od dva osnivača ove sve uglednije nagrade, zasad jedine kod nas namenjene eseju. Uz mnoge domaće i strane goste, svečanosti će prisustvovati i supruga Sretena Marićeva, Nikol Marić. Sledeće uručenje nagrade, posle dve godine i novih esejističkih dela srpskih pisaca, biće u Kosjeriću, Marićevom zavičaju, čija je Skupština opštine drugi i ravnopravni osnivač nagrade.

U Beogradu, 14. februara / 27. marta 2013. g.

Žiri
Katarina de Leobardi-Tivo, Radovan Popović i Gojko Tešić