Početna > Vesti>

Održana Letnja škola srpskog folklora

Učesnici seminara

Bio je to divan izlet u svet prirode. Hvala mojim saradnicima, studentima i travarima. Hvala gospođi Ljiljani Mihajlović i posebno hvala Muzeju u Knjaževcu.
Zoja Karanović

Sa travarom na Staroj planini

Ostale fotografije sa seminara možete pogledati ovde.

Ostale fotografije sa terena možete pogledati ovde.

Impresije sa Stare planine

Terenski rad u okviru Letnje škole srpskog folklora omogućava da se znanja o tradiconalnoj kulturi Srba i terenskom  istraživanju obogate praktičnim iskustvom. Pri tome, čudesni predeli Stare planine, Rtnja i okoline sa svojim ljubaznim domaćinima, kao i samo iskustvo terenskog rada, ostavljaju nezaboravan utisak.
Tatjana Vujnović

U organizaciji profesorke Zoje Karanović, a u srdačnom, domaćinskom ambijentu Muzeja u Knjaževcu i privatnom smeštaju Balta Berilovca i Kalne, tokom pet dana jula 2013. terenska ekipa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu istraživala je – uz pomoć lokalnih poznavalaca bilja – travarsku tradiciju Istočne Srbije vezanu za tri velike planine: Rtanj, Tupižnicu i Staru planinu.
Osim planinarskih uspona na Tupižnicu i Babin zub, istraživanje je podrazumevalo i dokumentovanje: svi razgovori sa travarima su snimljeni, pa sada postoji i prva „travarska“ arhiva u kojoj je smešteno 6h i 30 minuta terenskih razgovora i nekoliko stotina fotografija.
Tokom boravka u naselju Ravna ekipa je od Predrag Sibinovića saznala mnogo toga o biljkama: beli slez, lipa, gavez, maslačak, rastavić, kantarion, podubica, hajdučka trava, mišjakinja, beli i žuti ravan, rtanjski čaj, petrovac, ivanjsko cveće, pelin, smilj, troskot, vranilovka, žalfija, oman, matočina, iva, ranilist, zdravac, divizma, bljušt, bokvica, otodovka i lincura. Na kraju je sagovornik pokušao da zadovolji i folklortsičku znatiželju o  mogućnostima nalaženja biljke raskovnik.
Sličan zadatak imali su saradnici Udruženja ljubitelja prirode „Melissa“ iz Zaječara. I oni su, osim travarskih uputstava o biljkama: sapunjača, strašnik, virak, potočnjak, iva, gavez, oman, kleka, drača, štir, šipurak, zmijina trava, sikavica, češljuga, devesilje, bosiljak, čuvarkuća i očajnica – morali da odgovore na pitanja  o raskovniku, ali i da ispričaju legende o traganju za zlatom po Staroj planini.
U „Carskim plodovima“ u Grzi i „Rtnju dobre nade“ u selu Rtanj – pio se pravi rtanjski čaj.
Biljana Sikimić

Boravak na Staroj planini u okviru letnje škole "Bilje u srpskom folkloru i narodnoj književnosti" pružio mi je nezaboravni trenutke  druženja, ucenja i uživanja u prirodi. U inspirativnoj atmosferi smeštaja uredenog u etno stilu i  specijalitetima tipicnim za podrucje na kojem smo boravili, imala sam priliku da slušam i ucim o tradiciji i obicajima  naših predaka, saznam više o njihovoj vezi sa prirodom i biljkama koje su bile prisutne u njihovim obicajima, ishrani, medicini, religiji...U arheo-etno parku me je oduševila kuca koja je bila uredena predmetima i na nacin kako je to bilo uobicajno u prošlosti a prvi put sam videla i složen, umetnicki vez sa biljnim motivima na narodnoj nošnji tih  krajeva.Obilasci muzeja, arheoloških lokaliteta i verskih objekata dali su mi uvid u specificnu kulturu koja je nekada postojala na ovim prostorima. Posete manastirima i razgovori sa travarima su  dokazali  da tradicija upotrebe lekovitog bilja  na ovim prostorima još uvek postoji. Dobili smo konkretne i korisne informacije o tome kako da raspoznamo i koristimo lekovito bilje. Besprekorno organizovan put i program ove škole, uz znanje i posvecenost  profesora doprineo je da shvatim šta znaci rad na terenu i zavolim ga. Hvala profesorkama i ucesnicima putovanja na  divnom iskustvu!
Irena Mikloš

 Stara. Na granici. Planina i slika. Krajolikom koji se otvara putniku koji dolazi iz knjaževačkog krila gospodare brojne nijanse zelenog sa, u središte zarivenom, sivom belinom Babinog zuba. Po sunčanom danu, nad njima leprša plava koprena neba, očima nikad bliža. Kaže se da je vazduh na planini čist. Na Staroj planini više je od toga: miriše na bilje i osušene trave, na svežinu potoka i rose. Stare kuće, pod vremenom i samoćom polegle, čuvaju dašak života ipak nezaboravljenih predaka. Njih u svojim sećanjima i pričama nose i ljudi koji danas ovde žive. Oni govore otvorenih očiju i rukom pokazuju na svoja dvorišta. Primaju vas u svoj „dom i dvor“. Unose nešto gorštačko toplo u svest dolazećih odlazećih. Ne traže ništa. Daruju vreme i reč.
Danijela Popović

Po mom videnju veoma zgusnut  edukativni program seminara, temljno i odgovorno organizovana satnica sa punim poštovanjem kako prema spoljnim saradnicima  tako i prema ucesnicima putovanja. Moj utisak da  je seminar i teren od cetiri, a proisteklo pet dana, pružio maksimum koji je mogao. Osim što sam dosta naucio u okviru konkretne tematike letnje škole,  licno sam doživeo vrlo edukativnim i  slojevito korisnim boravak sa dve doktorke nauka posmatrajuci njuhov rad na terenu, odnos i pristup prema sagovornicima veoma razlicitog edukativnog nivoa i profila. Hvala i svim ostalim saucesnicima putovanja, druženja i seminara ,gde je svako uneo deo svoje individualnosti, dao svoju karakteristicnu nijansu necemu cega se možemo secati , o cemu možemo razmišljati i pricati. Može opet, siguran sam da bi bilo i interesantno i drugacije. Hvala vam.
Milan Markovic

Iskustvo terenskog rada, osim što je edukativno, veoma je inspirativno. Nekoliko dana neprestano smo bili u dodiru sa prirodom, ljudima koji su joj potpuno posvećeni, biljem koje isceljuje telo i duh... Ovo fantastično putovanje svakako bih ponovila družeći se sa divnim ljudima terencima.
Jelena Guduraš